"ONA KOJU SAM NAJVIŠE VOLEO..." Ovako je Čeda Marković govorio o supruzi, deci, žviotu ali i smrti: Bože, neka bude volja tvoja
U domu pevača Čede Markovića zavladala je tuga, jer je 11. aprila preminula njegova suprugaLjiljana Marković u 66. godini.
Par je decenijama bio u skladnom braku, a Ljiljana mu je tokom čitave karijere bila najveća podrška i oslonac. Zajedno su proveli više od 40 godina.
U velikoj životnoj ispovesti koju je za Kurir ispričao Marković ranije, prisetio se svega onog i dobrog i lošeg što mu je život dao.
Ljiljanu najviše voleo
Nije krio svoju ljubav prema supruzi, a ovako je o njoj govorio ranije.
- Tri puta sam se ženio. Što bi rekla moja supruga, ja sam rodonačelnik EU. Prva žena mi je bila Makedonka, druga Bugarka, treća Šumadinka, ha-ha-ha! Ali sa prve dve žene sam vrlo kratko živeo. Ja sam bio putujući i neozbiljan, moram da priznam, da bih sa trećom ženom pre neki dan izgurao 42 godine. Ona ume da se našali i da kaže, ove prve dve su se oslobodile, žive na slobodi, a ja robujem ceo život. Jedino sam ja zatvorena. Ona koju sam najviše voleo, sa njom sam i dan-danas - pričao je tada on.
O deci
Čeda se tada prisetio da mu deca nisu zadavala glavobolje, takođe objasnio je gde su usmerili svoj životni put.
- Stariji sin živi u Norveškoj, a mlađi je završio muzičku akademiju, muzičku pedagogiju i dirigovanje. Radi za "Grand", ima svoju školu pevanja i dosta finalista tog takmičenja, čak i pobednika u "Zvezdama Granda". Radi sa Anom Bekutom i Snežanom Đurišić, obučava njihove kandidate, peva prateće vokale na koncertima i vrlo često smo zajedno. To je veoma lep osećaj. Peva prateće vokale za novogodišnji program, imao je grupu i odlične nastupe. Deca mi nisu zadavala glavobolje. Jedino što mlađi voli nikotin, to mi je bilo neprijatno - kad sam saznao da puši. Neka bude to samo porok, s obzirom na to da je na Karaburmi, gde živimo, bilo svega i svačega, tamo je parkić gde se diluje droga, na tome je ostalo, na nikotinu - rekao je Marković.
Pogledajte njegove fotografije od ranije:
O životu
- Razasut sam bio kroz život na sve strane. Nema povezanosti, sve je bilo spontano. Odlasci, dolasci, ženidbe, pa čak i muzika i festivali. Nekad je bio bio u junu Lava festival i tamo sam pobedio dva puta, pa onda na Zlatiboru, Zlatiborska pesma, gde sam pobedio s pesmom "I da se vrate godine mlade". Tu sam pesmu kupio od Aleksandrića u januaru da je stavim na ploču, da bi izašao konkurs za avgust 2006. godine. Ja sam poslao pesmu mesec dana pre festivala. Prijemna komisija je meni tek pet dana pred festival, na intervencuju nekih ljudi, rekla da je pesme primljena, umesto da mi odgovore odmah. Zvao sam Mišu Mijatovića i pitam, šta bi, reko, kako odlučite; i pozovem jednog čoveka i onda su me zvali. Nisam imao matricu jer je bila u Radio Beogradu, a bilo je leto, jedva sam iščupao matricu i eto - pobedio. Imam mnogo omiljenih pesama, naročito one za Vranje, izuzetno setne, senzibilne pesme, makedonske pesme držim u malom prstu, sevdalinke takođe. Omiljena mi je "Žal iz mladosti", koju je napisao Rade Radivojević - istakao je.
O smrti
U velikoj životnoj ispovesti, Čeda Marković je objasnio na koji način vidi smrt.
- Svako zamišlja kako će, na koji način skončati. Ima ljudi koji imaju tu privilegiju da naprasno odu sa ovog sveta. Voleo bih da svi dožive neku starost. Nema toga ko se ne plaši, ali dobro, Bože moj, neka bude volja tvoja...
Sin neutešan
Podsećamo, nakon smrti Ljiljane Marković, supruge pevača Čede Marković, oglasio se njihov sin Miloš Marković i emotivnom porukom na društvenim mrežama oprostio se od majke.
Miloš je uz njenu objavljenu fotografiju podelio potresne reči, opisujući njihovu bliskost i uspomene koje će zauvek nositi.
- Majčice moja... Više te ništa ne boli... Sad potrči u zagrljaj Boga, pričaj mu gore kako si nas, svoju decu odgajila, kako si mi prenela ljubav prema Beogradu kog si toliko volela, o svojoj ludoj porodici koju si ti okupljala, o tvojim unucima koje si volela više od svega, o mladim ljudima sa kojima si volela da provodiš vreme...
"Ko se voli najviše na svetu? - Miloš i Mama." "Najviše na svetu ne podnosim laž." Putuj, oko moje plavo, svojima u zagrljaj i zagrli mi prababa Desu i Kadivku... i sve one koje si volela a tamo su negde gore... Mi ćemo biti dobro.
Ne brini čuvaću tatu i gnjaviti ga, da bi se tako široko smejala svaki put kad to radim... Hvala ti što si me rodila i disala za mene i moje uspehe. I za sve nas... Što si volela da iznenađuješ drage ljude...
Sad odmori, I nemoj Bogu pričati o svojim mukama... Rođena na Badnji dan, a otišla u zagrljaj neba na Veliku Subotu, dan pred Uskrs... Božije dete. Hristos Vaskrse. Neutešni, ali srećni što smo te imali i što ćemo te imati u našim srcima. Srešćemo se ponovo svi gore u svetlosti kad za to dodje vreme... i žao mi je što ne voliš ovu pesmu ali mi je volimo i za tebe.... tvoja porodica...
Ljiljana Marković (06.01.1960. - 11.04.2026.) - piše u objavi sina Miloša Markovića.
Pogledajte BONUS video: